01.09.2020 (15:31:43)

Kettlebell, moja priča

U pocetnim danima drzanja treninga hteo sam samo da ih drzim sto vise, nije cak bilo pitanje love ili sticanja nekog iskustva, ne, jednostavno u pocecima bilo kog  posla  zanimljivo ti je to sto radis, kao neka igra koja ne zelis da prestane.

Kao i u svakoj igri svaki sledeci nivo predstavlja novi izazov, tako i treba da bude, to igru cini zanimljivom, zar ne? Pretpostavljam da je tako, medjutim zivot nije igra u kojoj ce se tezina sukcesivno povecavati, vec  je to igra u kojoj mozes ocekivati da u jednom treptaju oka skocis sa 1 na 100 nivo. Tako sam ja, kao jedan od prvih izazova imao da drzim treninge snage u kikboks klubu. 

Da se razumemo, nije isto drzati trening nekom pocetniku ko nema blage veze sta radi ili o cemu mu ti pricas i momcima od 100kg i desetina meceva iza sebe,  isto kao sto nije isto popraviti bicikl i BMW. Da stvar bude gora, kao sto to obicno biva u igri zvanoj zivot, obicno na bas najtezim zadacima dobijas najmanje sredstava. O cemu ovde pricam jeste da se ne radi u full opremljenoj teretani za vezbe snage, radi se o kikboks klubu koji se sastoji od ringa, nesto dzakova i malo gvozdja iza ringa.


Naravno, ovo su situacije u kojima zna i  te kako da zaboli glava, kako da dorastes takvom izazovu i  izgradis reputaciju nekoga ko drzi istinski dobre i izazovne treninge cak i za nekoga na najvisem nivou spremnosi sa toliko malo opreme ?

Mozes, ako tu opremu cine kettlebell-ovi. Konkretno ovaj kik boks klub, mozda ima probusene lopte, razvaljene vijace i nikakve tegove, ali imao je jednu stvar, imao je puno gvozdenih, sirovih kettlebell-ova.

Shvatajuci da je to, trenutno, jedina vredna stvar sa kojom raspolazem, gledao sam da uzmem maksimalno iz nje, skinuo sam skoro sve knjige Pavel Tsatsouline-ija(coveka koji je doneo grije iz Rusija na zapad), procitao sve sto sam  mogao i i dalje nesiguran u ucinkovitost kettl-ova dao sam im sansu.

Nakon prvog treninga, koji je predstavljao agoniju, za njih, ne toliko za mene,ostao sam zapanjen sta ti komadi gvozdja mogu da naprave. Ljudima su  podlaktice i hvatovi pucali, pluca gorela, kettlebellovi su najspremnijim ljudima crpeli dusu u najkracem mogucem periodu. Njihov specifican dizajn ti ne omogucava  1 sekund odmara, konstantan rad misica za koji nisi ni znao da postoje, ukoliko stanes, stvar postaje samo gora, jer su oni stalno na tebi, pritiskaju ti ruke i podlakticu i teraju te da budes cvrst, pogotovo u  predelu trupa i stomaka.

Najbolja stvar u vezi njih je sto je izbor vezbi sa njima bio apsolutno neiscrpan, kada sam shvatio na koji nacin funkcionisu,  sve ostalo je bilo na mojoj kreativnosti i potrebi sta hocu da dobijem iz tog treninga, jer sa njima sam mogao da dobijem sve, snagu, misicnu izdrzljivost , intervalne treninge za kondiciju, za jako kratko vreme su postali moj skoro omiljeni rekvizit. Kada sam otvorio Garazu, jedna od prvih stvari koje sam nabavio bili su kettlebell-ovi i  oni su i danas sastavni deo mojih treninga.


Komentari